Voćne sadnice - Kruševac

Radovi u vinogradu februar-april

RADOVI U VINOGRADU FEBRUAR-APRIL

Sredinom januara loza izlazi iz perioda organskog mirovanja. Posle izlaska iz organskog mirovanja okca ne kreću, zbog loših vrernenskih uslova, sve do kraja marta meseca.

Do tog vremena treba obaviti rezidbu koja mora biti stručno isplanirana.
U zimskom periodu vinova loza se nalazi u fenofazi mirovanja no to ne znači da posla u vinogradu i oko njega nema.

U vinogradu koji je u rodu treba izvršiti pripremu za rezidbu, odnosno utvrditi kako su difercncirana okca i kakva se rodnost može očekivati. Naime, u toku januara tačnije sredinom januara loza izlazi iz perioda organskog mirovanja. Organsko mirovanje pupoljaka (okaca) od početka novembra do sredine januara izazvano je smanjenjem auksina i nagomilavanjem inhibitora u njima. Posle izlaska iz organskog mirovanja okca ne kreću, zbog loših vrernenskih uslova, sve do kraja marta meseca. Do tog vremena treba obaviti rezidbu koja mora biti stručno isplanirana. Stručnom planiranju rezidbe doprinosi utvrđivanje potencijalne rodnosti. Ona se može ustanoviti na više načina a jedan od najpraktičnijih je provokacija okaca u staklarama i toplim prostorijama.

Naime, nakon izlaska okaca iz organskog mirovanja ona se u toku 15-20 dana mogu aktivirati ako se osnova od dela internodije ispod okca drži u vodi na temperaturi od 20 -25°C, Pri takvoj temperaturi okca se aktiviraju, dobiju se mladi lastari a na rodnim lastarima se formiraju cvasti. Na osnovu broja cvasti i broja aktiviranih okaca utvrduju se koeficijenti rodnosti koji se koriste za projektovanje rezidbe.

Dobijenom broju okaca dodaje se i 10-20% na konto okaca koja su mehanički oštećena ili koja su izmrzla itd.

Tako izračunat broj okaca raspoređuje se na rodne elemente (kondire i lukove). Broj i dužina rodnih elemenata uslovljen je svojstvima sorte, uzgojnim oblikom, razmakom sadnje i dr.

Neophodno je znati da se gotovo sve vinske sorte (za kvalitetna i vrhunska vina) kao i sve stone sorte zahtevaju mešovitu rezidbu a samo manji broj sorti zahteva kratku (kraću) rezidbu (Smederevka, Prokupac, Slankamenka ltd).

Pre početka nove vegetacije, tokom marta i početkom aprila, u čokotu se aktiviraju fiziološki i biohemijski procesi. Najpre se obavlja aktiviranje i rastenje korena. Koren počinje da usvaja vodu i mineralne materije i da ih potiskuje u stable. Kada srednje dnevne temperature dostignu vrednosti 10°C i iznad, počinje bubrenje i otvaranje okaca. Počinje nova vegetacija.

Uporedo sa rezidbom obavlja se remont naslona, vezivanje stabla i lukova, a svi ovi poslovi moraju se završiti najkasnije do početka bubrenja okaca.

Do kretanja okaca mora se obaviti i odgrtanje vinograda u područjima gde je to bila neophodna mera za zaštitu od ekstremno niskih temperatura. Odgrtanje se započinje onda kada se zemljište ocedi, slegne i prosuši od zimske vlage. Pozno odgrtanje može stetiti vinovoj lozi jer pod zemljištem usled povećane temperature okca mogu biti ranije aktivirana pa se mogu mehanički povrediti i oštetiti.

Nakon obavljene rezidbe, izvlačenja rezidbom odbačene loze, završetka remonta naslona vrši se proletnja duboka obrada zemljišta. Cilj ove mere je da rastrese ugaženo zemljište posle prolećnih poslova kao i da se spreči naglo gubljenje akumulirane zimske vlage.

Na manjim parcelama i pri manjim rastojanjima može se obaviti i đubrenje oko svakog čokota. Sa đubrenjem treba završiti pre duboke obrade zemljišta. Đubrenje se oko svakog čokota obavlja najpre otvaranjem kružnog rova oko svakog čokota na razmaku 20-25 cm. U rov se ubaci stajnjak i fosforno ill kalijumovo đubrivo pa se rov zatrpa zemljom koja je bila izbačena iz njega. Prolećno đubrenje cele površine obavlja se na većim vinogradarskim površinama. Đubrivo se zaorava plugovima koji se koriste za duboku prolećnu obradu.

Opisanim se završavaju radovi u periodu februar-april a nakon toga započinju novi poslovi u vinogradu.

Prof. dr Dragoljub Žunić




Scroll