Kompost je prirodno, organsko đubrivo, nastalo raspadanjem organske materije u aerobnim uslovima koja se kompostiranjem pretvara u humus. Kompostiranje je stara prirodna metoda kojom se organski ostaci pretvaraju u plodni humus. Kompost se može koristiti svuda gde je potrebno nađubriti i popraviti strukturu zemljišta, u voćarstvu (kod presađivanja voćnih sadnica), povrtarstvu i drugo.
Kada otpadne lišće, odumre biljka ili se sruši neka grana, hranljive materije se vraćaju u zemlju. Stavljanjem ostataka voća i povrća na hrpu načinjenu od otpalog lišća i granja, ubrzaćete proces kompostiranja, a hranljivi kompost koristiće vašem vrtu. Time ćete ne samo na najprihvatljiviji način zbrinuti organski otpad, već ćete reciklirati hranljive stvari. Ostacima hrane poboljšaćete kvalitet zemlje u svojoj bašti jer će postati otpornija na štetočine i bolesti.
Najbolja stvar kod komposta je što se on pravi od otpadaka; to su košena trava, slama, grančice, karton, lišće, ostaci od voća i povrća, bajat hleb, papirni ubrusi, ljuske oraha, pampuri od vina, grančice, dlake kućnih ljubimaca, uvelo bilje…
Mesto za kompost ne sme biti izloženo direktno suncu i jakim vetrovima, znači najbolje je u nekoj hladovini u zavetrini.
Najbolje je kompost slagati na jednu gomilu koja treba da ide u vis; otprilike 1.5 metara u vis a 1 metar u prečniku. Može se i slagati u ograđen prostor od dasaka, paleta, može se stavljati u burad zavarena na osovinu radi lakšeg mešanja, bitno je da je ocedno a ne zatvoreno odozdo. Kompostiranje u hrpi omogućava lakši pristup kompostnom materijalu, lakše okretanje komposta, kontrolu vlažnosti i prozračnosti.
Kod pravljenja komposta je najbitnije održati odnos ugljenika (C – ,,braon masa“) i azota (N – ,,zelena masa“). Taj odnos treba da je C:N = 25:1 do 30:1; znači, na 25 delova ugljenika ide jedan deo azota. Potrebno je dodati i inokulant.
Braon kompost:
- seno
- slama
- piljevina
- karton
- lišće
- grančice
Zeleni kompost:
- stajsko đubrivo (krava, konj, ovca)
- zeleni biljni otpad (trava)
- ostaci voća i povrća
- talog kafe
- vrećice filter čajeva
Inokulanti:
- štir
- majčina dušica
- kopriva
- riba
Treba dodati i malo sveže trave koja unosi neke od nedostajućih mikroorganizama. Izbegavati lišće od oraha jer sadrži juglon koji je toksičan za biljke i potrebno mu je vremena dok se razgradi.
Kompostirati se nikako ne smeju osemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke, ostaci kuvanih jela i proizvodi životinjskog porekla.
Ostaci hrane i mlečni proizvodi vrlo lako će privući glodare. Osim toga, kompost bi se zbog štetnih bakterija mogao pokvariti te uzrokovati razne bolesti.
Zbog sadržaja teških metala i toksina, na kompostište nikako ne smete staviti otpatke koji sadrže hemikalije – stare lekove, PVC ambalažu, stiropor, časopise u boji, mačji ili pseći izmet, ostatke duvana, sadržaj vrećica iz usisavača itd.
Jedini izmet koji se preporučuje u kompostištu je izmet životinja koje se hrane isključivo biljnom hranom, kao što su krave, konji ili ovce.