Nakon berbe, u voćnjaku počinju radovi čiji je cilj da se stabla što bolje pripreme za prezimljavanje. U opalim plodovima i lišću, ranama na granama i ispod kore,
prezimljavaju različite forme štetočina i patogena (larve, jaja, micelijumi).
Sve opale plodove koji leže na zemljištu, potrebno je pokupiti i ukloniti jer privlače glodare i mnoge štetočine. Opali plodovi mogu da posluže kao sklonište za prezimljujuće forme štetočina i prouzrokovača biljnih bolesti.
Sasušene i smežurane plodove koji su ostali je potrebno ukloniti sa stabla i iz voćnjaka da ne bi bili izvor zaraze u sledećoj vegetaciji.
Ako se na stablu uoče upredena gnezda štetočina i drugi prezimljujući oblici, i njih je potrebno ukloniti i spaliti. Opalo lišće, takođe, može da posluži kao sklonište za mnoge štetočine, naročito insekte, prouzrokovače bolesti i njihove prezimljujuće forme. Pošto voćnjaci, u jesen, produkuju velike količine lišća, od njega se može napraviti kompost, a za godinu dana dobićemo odličan materijal za malčiranje voćnjaka.
Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi izvršiti rezidbu, tj. ukloniti sa stabla sve polomljene, suve, oštećene i zaražene grane. Zaražene grane je neophodno ukloniti sve do zdravog tkiva da bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Poželjno je da su rezovi što manji da bi se predupredilo prodiranje nepoželjnih štetočina i formi koje izazivaju infekcije. Veće rane potrebno je premazati voćarskim voskom.
U ovom periodu je neophodno i đubrenje voćnjaka zgorelim ili kompostiranim stajnjakom i đubrivima koja sadrže fosfor i kalijum.
Oko stabla se postavljaju lovni pojasevi napravljeni od talasastog kartona, grubih tkanina i sličnog materijala u koje se zavlače različite štetočine i njihove prezimljujuće forme. Pojaseve treba obilaziti i uništavati štetočine koje su se tu sakrile. Danas postoje i specijalne lepljive trake za stablo na koje se hvataju štetočine. Mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama protiv glodara koji tokom zime mogu naneti veliku štetu i doprineti njihovom propadanju. Tek nakon 12 godina, koren i vrat stabla dovoljno otvrdnu da ih glodari ne napadaju.
Na starijim stablima treba četkom ukloniti koru koja se ljušti i služi kao sklonište za mnoge štetočine. Tim postupkom uklanjaju se i lišajevi i mahovine koji se nalaze na deblu. Ispod stabla koje se četka potrebno je staviti najlon i sakupljeni materijal odneti iz voćnjaka i spaliti. Potrebno je izvršiti i dezinfekcija kore stabla rastvorom pepela i sapuna. Za rastvor je potrebno: 200-300 g pepela, 5 g sapuna i 1 litar vruće vode. Meša se 10 do 15 minuta da se dobro rastvori. Četkanje stabla je obavezna faza koja prethodi krečenju stabla. Krečenje stabala se izvodi tokom oktobra i novembra. Ukoliko se krečenje ne obavi tokom jeseni, može i u proleće, ali što ranije. Krečenje je najbolje uraditi kada su dani suvi i sunčani a, temeratura vazudha od 4-6°C. Visina krečenja zavisi od visine debla i prvih ramenih grana stabla koje se kreči. Ova mera se preduzima kao prevencija od bakterijskih infekcija i sprečava nejednako zagrevanje stabla u proleće i pojavu pucanja kore zbog mraza. Koncentracija krečne mase je nešto manja za mlade voćke. Kombinacija gline i kreča se tokom zime ispira i potrebno ju je ponoviti početkom proleća. Ova kombinacija je povoljnija za mlade sadnice jer im omogućava da lakše dišu preko kore stabla. Za starije voćke koristi se kombinacija koja se teže ispira.
Za pripremu krečne mase je potrebno: 5kg kreča, 500g kuhinjske soli i 250g sumpora, sve to pomešati sa 15 litara vode (treba da ima konzistenciju mleka) i ostaviti da stoji 2-3 dana. To će povećati lepljivost mase. Ukoliko se krečenje obavlja atomizerom, povećava se količina vode do 100 litara, a razređena smesa se procedi da se dizne atomizera ne bi zapušile. Mlade sadnice i koštičavo voće zbog osetljivosti na pucanje kore zbog mraza treba krečiti svake godine, dok starije zasade jabučastog voća možemo krečiti i svake četvrte godine.
Pravilnom pripremom voćnjaka za zimu stabla su dugovečnija, otpornija i daju veći rod.